Φιλαδέλφεια

Филаделфија: три велика стуба, остаци византијске базилике Св. Јована Богослова
(крај VI - почетак VII века)

"Манојло је као турски вазал био присиљен да учествује у њиховом походу на Филаделфију, последњу тврђаву Ромејског царства у Малој Азији, и тако заправо на страни непријатеља ратује против сопствених поданика, што ће сматрати за једно од најтежих искустава у животу". (45)

Град Филаделфија (данас турски Алашехир) основан је у II веку пре Христа. Налазио се на важној саобраћајници, у области која је била врло плодна, али је често страдала од земљотреса. Под влашћу Римљана то је напредан град кога називају "Мала Атина". Међу божанствима хеленског пантеона, у Филаделфији је нарочито био поштован бог Дионис, као заштитник виноградара, јер је у тој области посебно цветала производња вина. Хришћанство је у Филаделфији присутно од апостолског доба: Филаделфија је управо најпознатија као једна од седам азијских цркава из књиге Откривења (Ἀποκάλυψις) светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова. Ево како свети Јован, љубљени ученик Христов, хвали филаделфијске хришћане:
Анђелу Цркве у Филаделфији напиши: Тако говори Свети, Истинити, Који има кључ Давидов, Који отвара и нико неће затворити, и који затвара и нико неће отворити: Знам дела твоја; ево, отворио сам врата пред тобом која нико не може затворити; јер мало снаге имаш, а одржао си Моју реч, и ниси се одрекао имена Мога. Зато што си одржао Моју заповест о трпљењу, и Ја ћу тебе сачувати од часа искушења који ће доћи на васцели свет да искуша оне који живе на земљи. Долазим ускоро; држи што имаш, да нико не узме од венца твога. Онога који победи учинићу стубом у храму Бога мога, и више неће изићи напоље; и на писаћу на њему име бога Мога, и име града Бога Мога, новог Јерусалима, који силази с неба од Бога Мога, и ново име Моје (Отк. 3,7-8,10-12).
Од петог века Филаделфија је значајан византијски град. Око 600-те године ту је подигнута базилика Св. Јована Богослова чији остаци (шест великих стубова, од којих три можете да видите на слици горе) представљају главну археолошку атракцију савременог Алашехира. Моћне византијске зидине које су некада опасивале град, данас нису сачувене - видљив је тек по који њихов траг. Године 1074. и 1093-94. град заузимају Селџуци. Током Првог крсташког рата, 1098. године, ослободио га је византијски цар Алексије Ι. Филаделфија се посебно развија у XIII и XIV веку, када Ђеновљани у граду формирају трговачку колонију, а Константинопољски патријарх, у знак признања филаделфијцима због упорног одолевања турским емиратима који су их окруживали, уздиже филаделфијску цркву у ранг митрополије области Лидија (статус који је задржала до данас). У другој половини XIV века  Филаделфија је независан и неутралан град који признаје врховну власт византијског василевса, али се налази под заштитом латинских витезова Јовановаца са Родоса.
Коначно, 1390. године султан Бајазит I је, заједно са својим вазалом Манојлом II, након дуге опсаде успео да освоји Филаделфију, као последњу тврђаву у Малој Азији која је формално припадала Византијском цару. Дванаест година касније град заузима Тимур, који око њега подиже зид од тела својих убијених заробљеника.
Током Грчко-турског рата (1919-1922) град заузима грчка војска. Са њеним повлачењем Филаделфију након готово двадесет векова масовно напуштају и грчки хришћани. Населили су се у северном предграђу Атине које се данас зове Неа Филаделфија...