 |
| Патра - разгледница с краја XIX века |
Археолошка истраживања показују да је бласт Патре (грчки: Πάτρα, класични грчки: Πάτραι) била насељена још у трећем миленијуму пре Христа. У периоду Микенске цивилизације (1600-1100) ту је цветао град који ће у хеленско доба постати важна лука. Но, пун значај Патра ће добити након доласка Римљана (146. п.Х.р), као кључна тачка у поморској комуникацији између Италије и Грчке. У доба раног хришћанства Патра постаје и важно хришћанско средиште. Ту је 70. године распет први Христов апостол, свети Андреј, на крсту који је добио име по њему (узгред, крст св. Андреја представљен је на заставама Шкотске, Ирске, Конфедерације Америчких Држава, затим на застави Руске флоте итд). После катастрофалног земљотреса 551. године, цар Јустинијан I je на рушевинама старог акропоља изградио нову тврђаву, користећи при томе и много старог грађевинског материјала, преосталог још од прехришћанских грађевина (тзв. сполије). Та ће тврђава остати у употреби све до почетка двадесетог века. У византијској епохи Патру су без успеха опседали Словени, Сарацени, Нормани, Арапи и други освајачи, а грађани Патре су сматрали да је њихов град неосвојив благодарећи заштити светог апостола Андреја Првозваног. Нови процват град доживљава почев од IX века, када поново постаје важна лука и развијени центар занатства и трговине. Године 1205, у време Четвртог крсташког рата, Патру освајају Латини, баш као и Константинопољ и многе друге византијске области, и она постаје део кнежевине Ахаје. Кнежевина ће 1287. године уступити Патру локалном римокатоличком надбискупу. Сто година касније град нападају витезови Јовановци са Родоса, а 1408. папа га предаје Венецији на пет година. У састав Византије, тачније Морејске дестпотовине, Патру ће вратити тек Константин Палеолог 1430. године. Но, убрзо по паду Константинопоља и њу заузима Мехмед II Освајач (1458). Град добија ново име Балијабадра, од грчког Παλαιά Πάτρα (Стара Патра) и остаје под Турцима све до 1828. године, осим кратког периода када га поново зааузимају Млечани (1687-1715). Године 1772. група ратних бродова Средоземне ескадре Руске царске флоте победила је недалеко од Патре Турску флоту. Након ослобођења Патра постаје други по важности грчки град. У двадесети век улази са електричним трамвајима и уличном расветом. Након Грчко-турског рата и тзв. Малоазијске катастрофе (1923) у Патру се масовно досељавају грчке избеглице из Мале Азије, што доводи до њеног наглог раста. Данас је то трећи по величини град у Грчкој.
Нема коментара:
Постави коментар